Почетак Другог светског рата и напад на Југославију изазвали су тотални крах филмске индустрије. Многи аматери, али и професионалне куће као што су ''Артистик филм'' и ''Новаковић филм'', снимали су пресудне датуме српске историје, као што су 27. март и 6. април 1941 године. Неки од тих материјала су на сву срећу сачувани до наших дана. За време рата већина филмских радника није радила, а неки су се активирали у новом државном апарату као Стеван Мишковић, Хари Смех и Михаило Ивањиков. Немачке окупационе власти су преузеле контролу над читавом кинематографијом, али у тим најтежим тренуцима у Београду је припреман први српски играни дугометражни звучни филм Невиност без заштите, из 1943. године у коме је носилац главне улоге био прослављени предратни акробата Драгољуб Алексић, коме је у техничкој реализацији филма помогао Стеван Мишковић. Иако архаичан, и врло наиван, овај филм је био други по гледаности у Србији за време немачке окупације. Стеван Мишковић је учествовао и у производњи кратких анимираних журнала Недељни преглед, који су излазили сваке недеље од пролећа 1943. до лета 1944. године.