За историјске филмске записе Лазара Велицког мало је ко знао. Прошло је десетак година после Другог светског рата када је професор Милан Вранић, директор Музеја града Новог Сада и потоњи директор новосадске гимназије, открио филмско благо у Петроварадину. Сарађујући с Кино-клубом "Нови Сад", организовао је прву јавну пројекцију филмова Лазара Велицког, на фестивалу документарног филма у Радничком дому. Филмови су добили заслужена признања, а потом и почасно место у Кинотеци. Лазар Велицки рођен је у Бачком Петровом Селу 1898, а умро је у Петроварадину 1970. године. У време Другог светског рата избегао је у Београд.Фотографијом се аматерски почео бавити двадесетих година прошлог века, када је набавио једноставан фотоапарат са смотаним филмом шест пута девет центиметара. Осим породичних снимака, камером је забележио и безброј догађаја значајних за нашу историју. То су нарочито филмски кадрови које је за време рата снимио камером скривеном иза прозорских шалукатри.