Јована Глигоријевић: Тома и Аца – мистерија једног заборављеног сукоба

"ТОМИНА СТРУЈА" У СНС-У, СВЕ И ДА ПОСТОЈИ, НЕУТРАЛИСАНА ЈЕ И НЕМОЋНА, А САМ ТОМИСЛАВ НИКОЛИЋ, ИАКО ПРЕДСЕДНИК СРБИЈЕ, СВЕДЕН ЈЕ НА ТУЖНОГ СТАРЦА КОЈИ СЕДИ У ПРЕДСЕДНИШТВУ И ОБАВЉА ФУНКЦИЈУ НИЖУ ОД ПРОТОКОЛАРНЕ Председнички избори очекују нас тек наредне године, али кандидатима се увелико лицитира, разни су упитани хоће ли се кандидовати, хоће ли бити зајендичког кандидата опозиције, и тако даље... Једно име, међутим, најмање се помиње. То не би било нимало чудно да није реч о још увек актуелном председнику Србије Томиславу Николићу. Још од великог узлета Српске напредне странке 2012, активно се шушка и чита између редова, не би ли се допрло до праве истине о односу Томислава Николића и Александра Вучића. Пословично, тај однос је описиван као "наводни сукоб". Међутим, чини ми се да у том сукобу никада ничег наводног није било. Одувек је било јасно да је Николић био и остао радикал старог кова који нимало не разуме дух времена у ком живи, али негде интуитивно осећа да се уз оног и онаквог Шешеља нема куд даље. Николић је Шешељу окренуо леђа јер је осетио да су радикалске методе, а не радикалска идеологија, дошле до мртве тачке. Вучић је, с друге стране, тај који је желео, те на крају и спровео велики идеолошки заокрет. Четири године биле су му потребне да читаву Српску напредну странку окрене ка себи, а од Николића (иако овај тамо формално више нема никакву функцију откад је изабран за председника државе). Коначна победа Александра Вучића у том сукобу са Николићем види се тек сада, из састава нове владе у којој нема ама ниједног тзв. Томиног кадра, а посланички клуб СНС-а сложан је и јединствен као никада до сада. У нагађањима ко ће бити кандидат СНС-а на председничким изборима, чаршија спекулише у распону од Зоране Михајловић до Николе Селаковића. Дакле, прича се о Вучићевим људима. Николића нико више не узима за озбиљно. Замишљам га како чами у згради Председништва, окружен неколицином најоданијих, полаже венце, открива споменике и шаље телеграме саучешћа кад негде тресне нека природна непогода. Терористички напади имају политичку тежину, и премда јавност можда није обратила пажњу на тај детаљ, кад год се деси неки озбиљан напад, телеграме саучешћа шаље премијер Вучић. Тома за то време иде у Рио да незграпно маше папирнатом заставицом бодрећи наше олимпијце. Истина, сусреће се са страним званичницима, али тек реда и протокола ради, док се о правим стварима прича искључиво са Вучићем. Да не дужим даље, сукоб "Тома-Вучић" добро је скриван од јавности, али је исход потпуно јаван и очигледан. Него, друго нешто мене занима: где се денуо онај секретар Српске радикалне странке који недељама није давао гласа од себе 2008. кад се Николић одвајао од Шешеља? (Време) 

Извор... http://www.nspm.rs/hronika/jovana-gligorijevic-toma-i-aca-%E2%80%93-misterija-jednog-zaboravljenog-sukoba.html