Франкфурт, Хајделберг – Десничарска антиимиграциона странка Алтернатива за Немачку (АфД) на минулим локалним изборима у немачкој покрајини Хесен успела је да привуче толико некадашњих гласача Хришћанско-демократске уније (ЦДУ) Ангеле Меркел и Социјадлемократске партије (СПД) Зигмара Габријела да је сада постала трећа по снази странка у градовима као што су Франкфурт, Визбаден и Касел. Да у немачким владајућим странкама забринутост буде још већа, чак је у појединим мањим местима надомак Франкфурта око 10 одсто гласова добила и Националдемократска партија, која важи за неонацистичку и о чијој се забрани тренутно води поступак пред Уставним судом Немачке.
Будући да је АфД популарност стекао антиизбегличком запаљивом реториком – што је својствено и НПД-у – овај изборни резултат би стручњаци НАТО-а и званични Берлин могли да окарактеришу као својеврстан успех руског председника Владимира Путина, којег оптужују да, користећи избегличку кризу, у информационом рату жели да сруши с власти канцеларку Меркел. Према писању политичког магазина „Шпигл”, у канцеларкином тиму верују да је Путин намерно проузроковао нови талас избеглица како би поделио Европу и ослабио канцеларкину позицију.
И док Берлин никад није званично осумњичио Москву да руши Меркелову, директор Центра за стратешке комуникације НАТО-а Јанис Сартс у разговору за лондонски „Обзервер” директно терети Путина да свим силама покушава да испровоцира свргавање Меркелове тако што је покренуо информациони рат у настојању да изазове бес код Немаца, који се не слажу са канцеларкином политиком „отворених врата” за избеглице.
„Сада постоје докази руске агитације против Меркелове у Немачкој. Русија успоставља мрежу која може да се контролише. Користећи избегличку кризу, покушавају да поткопају политичке процесе на веома озбиљан начин”, тврди Сартс, истичући да говори као стручњак, а не у име НАТО-а. „Ангела Меркел је веома јасно подржала наставак санкција Русији, и да је у питању само (руска) казна, то би било у реду, али овако (Руси) тестирају могу ли да креирају атмосферу за политичке промене у Немачкој. Мислим да желе да провере могу ли да у тако великој земљи, која у нормална времена није толико рањива, креирају услове који би довели до промене политичког врха. Користе људе који говоре руски језик, друштвене мреже, покушавајући да јачају већ постојеће расколе. Користе крајње десничарску реторику”.
Само прошле године у Немачку је дошло око 1,1 милион избеглица што је заоштрило политичку атмосферу, а канцеларка је због своје миграционе политике стекла жестоке критичаре. Следеће недеље се одржавају покрајински избори у три од 16 немачких покрајина, при чему ЦДУ покушава да освоји поново власт у Баден-Виртембергу и Рајнланд-Пфалцу, а задржи власт у источној покрајини Саксонија-Анхалт. Предизборне анкете указују на тесну борбу, док су општински избори у покрајини Хесен показали да су ЦДУ и СПД обе освојиле по око 28 одсто гласова, али да су у односу на прошле изборе изгубиле знатан број гласача, који су углавном давали глас АфД-у, па је ова нова странка Визбадену и Франкфурту освојила чак 16,2 одсто гласова.
„То је застрашујуће. Ако са двоцифреним резултатом уђу у покрајинске парламенте и можда чак и у савезни парламент, то ће променити цело немачко друштво у негативном правцу”, каже за први канал немачког јавног сервиса АРД Ева Хегл, заменица шефа посланичке групе СПД-а у Бундестагу.
Према речима професора Универзитета у Марбургу Бена Хафенегера успех АфД лежи у том што бирачи „траже брзе и лаке одговоре”, те мисле да „их традиционалне странке више не представљају”.
„Наше студије показују (у Немачкој) имамо око 10 до 15 одсто људи који су десничарски екстремисти, некад и више. Али досад се то никад није исказало и у резултатима гласања”, каже овај стручњак за екстремизам, који не помиње руски информациони рат.
Немачки медији су оптужили Москву да води „хибридни рат” против Берлина, када је један руски канал известио о томе да су избеглице силовале једну руску седамнаестогодишакињу, што се на крају испоставило као нетачно. Али, шеф руске дипломатије Сергеј Лавров је јавно осумњичио немачке власти да „лакирају стварност” када је реч о избеглицама, што је у Берлину схваћено као директна руска подршка немачким ултрадесничарима.
„Видели смо то у Немачкој. Најбољи дезинформациони алат је онај када ваш противник не примећује. Тада је најефикаснији”, каже Сартс, додајући је откривање руских планова смањило шансе за потпиривање нереда у Немачкој.
„Зидојче цајтунг” сазнаје да је Меркелин кабинет наложио Спољнообавештајној служби (БНД) да истражи да ли је Русија организовала пропагандну кампању у Немачкој. Портпаролка канцеларка није желела ни да потврди ни да демантује ову информацију, али је истакла да „помно прате појачана рад руских медија, при чему се у појединим овластима може дефинитивно приметити пристрасно извештавање”.
Али, како се сазнаје, обавештајце БНД-а не занима само руски утицај преко пропаганде већ још од августа прошле године настоје да процене руски утицај на власт у Грчкој, која је прва земља чланица ЕУ у коју највише долазе избеглице. Иако је Путин прошле недеље поручио да би „можда било добро присетити се да је такозвана избегличка криза почела много пре него што је Русија покренула антитерористичку операцију у Сирији”, према свему судећи, Берлин сумња да у погледу избегличке кризе Москва има утицаја на Атину.
Откад је Сириза дошла на власт и показала склоност за сарадњу са Путином, БНД анализира кључне политичке играче у Атини, а наводно су се немачки агенти инфилтрирали и у невладине организације који раде са избеглицама у Грчкој, Турској и осталим земаљама на избегличким рутама.
Одговор на питање зашто званични Берлин и немачки медији сумњиче Москву за „хибридни рат” и поткопавање позиције Меркелове можда се налази у анализи америчког новинара Кристофера Делиза, који на основу више извора у обавештајним круговима тврди да БНД настоји да „што више открије о актуелном грчко-руском плану да дестабилизују Европу, терајући 100.000 миграната масовно на своју северну границу, у настојању да силом одрже границу отвореном”. Према оцени овог новинара, то би „највише нанело штете македонској држави, што је грчки стратешки интерес, а изазвало би расуло у региону, што је руски стратешки интерес”.
(Политика)
Извор... http://www.nspm.rs/hronika/nenad-radicevic-da-li-putin-rusi-merkelovu.html