Током 1928. године српски гледаоци су могли да виде релативно објективни немачки поглед на узроке, ток и последице рата у филму "Светски рат/Weltkrieg" Леа Ласка, а на звездане тренутке српског војевања у Балканским ратовима подсетили су их Јосип Новак и Милан Хофман, који су свој архивски филм "Балкански рат" махом саставили од материјала откупљених од удовице трећег по реду српског филмског продуцента Ђорђа-Ђоке Богдановића.Вероватно и под утицајем ових филмова, Ђокић и Глишић, који је имао искуства са камером још из ратних дана, ангажовали су истакнутог књижевника, новинара и филмског редитеља Станислава Кракова, иначе осамнаест пута одликованог за своје ратне подвиге, да за "Артистик филм" напише сценарио и режира историјско-документарни филм "о епопеји српског народа у Првом светском рату". Из њихове сарадње настало је остварење "Голгота Србије", које се прво појавило под називом "За част отаџбине" и било пуштено у промет 1. маја 1930. године. Овај филм, иако неки, остварио је приличан успех у биоскопима, без обзира што је тон филм све више узимао примат у домаћим салама.